Студија је показала скалабилно и приступачно решење директног снимања угљеник диоксида из ваздуха и решавања угљичног отиска
Угљен диоксид (ЦО2) је главни гас стаклене баште и значајан покретач климатских промена. Гас стаклене баште у атмосфери је способан да апсорбује инфрацрвено зрачење. Кроз ово заробљавање, он хвата и задржава топлоту, а повећање ове топлоте изазива ефекат стаклене баште који на крају доводи до глобалног загревања. Дакле, исисавање ЦО2 одмах из ваздух има потенцијал да помогне у смањењу климатских промена. Ако се овај заробљени ЦО2 поново испусти у ваздух (нпр. када се сагоре бензин), нови гас стаклене баште се не додаје у атмосферу. У основи, рециклирање емисија гасова стаклене баште се ефикасно одвија.
Директно хватање угљен-диоксида
У студији објављеној у Јоуле, угљен диоксид (ЦОКСНУМКС) који настаје директним хватањем из ваздуха може се затим обрадити за уклањање угљеника. Ово нам може омогућити да производимо угљен-неутралне угљоводонике који су боља алтернатива за изворе без угљеника који се тренутно користе попут сунца или ветра. Канадска компанија под називом Царбон Енгинееринг, предузеће за хватање ЦО2 и чисто гориво радила је у сарадњи са Универзитетом Харвард како би то постигла. Компанију је основао професор Давид Кеитх који је такође професор физике на Универзитету Харвард
Идеја технологије директног захватања ваздуха је врло јасна. Огромни вентилатори се користе да доводе амбијентални ваздух у контакт са воденим раствором који усисава ЦО2 из ваздуха, јефтино и директно, а затим га задржава. Овај угљен-диоксид се затим лепи у течност. Коришћењем загревања и неких хемијских реакција овај угљен-диоксид се поново екстрахује (или одваја од течности). Коначно, угљен-диоксид је сада припремљен за даљу употребу. На пример, помешан је са водоником да би се цела ова ствар претворила у запаљива горива као што је бензин. Крајњи циљ је коришћење овог угљеника као извора за прављење вредних хемикалија као што су горива.
Угљеник Инжењеринг је успешно постигао хватање ЦО2 и производњу горива. Идеја о директном хватању ваздуха постоји већ дуже време. Али ово је први пут да је успешно спроведена пилот студија о постројењу која води рачуна о скалабилности и исплативости. Користећи стандардну индустријску опрему, фабрике ове компаније изгледају способне да произведу 2,000 барела горива дневно, што би могло да преведе до 30 милиона галона годишње у њиховим погонима. Професор Кит тврди да ће директно хватање ваздуха коштати отприлике 94-232 долара по тони ухваћеног угљен-диоксида, што је сасвим разумно. Овај трошак је ефективно нижи у поређењу са вредношћу постављеном на 1000 долара по тони у теоријским анализама које су спровеле различите истраживачке групе. По овој ниској цени од 94 до 232 долара по тони, директно хватање ваздуха би лако могло да преузме око 2 процената глобалне емисије угљеника. Ове емисије су резултат потреба за летењем, вожњом и транспортом широм света. Горива припремљена овим методом директног захватања ваздуха су компатибилна са постојећом дистрибуцијом горива, као и са врстом транспорта који се користи. Технологија би остала иста, али би се прилагодио ефикаснији и еколошки прихватљивији начин испоруке ове технологије.
Истраживачи наводе да су ови резултати постигнути након деценија практичног инжењеринга и анализе трошкова. Они су оптимисти и уверени да је ова технологија одржива, изградљива и скалабилна за производњу угљен-неутралних горива у блиској будућности. Може помоћи да се смањи емисија угљен-диоксида и осталих компоненти базираних на угљенику а могла би постојати могућност чак и потпуног уклањања угљеника на дужи рок. Они имају за циљ да заврше потпуну студију у много већој индустријској скали до 2021. Студија отвара могућност стабилизације климе по приступачној и практичној цени без веће промене у енергетском систему (нпр. транспорт).
***
Извор (и)
Кеитх ет ал. 2018. Процес за хватање ЦО2 из атмосфере. Јоуле. https://doi.org/10.1016/j.joule.2018.05.006
***
